Зашто Биолошки?
Поштоване и драге будуће колеге!
Пред вама је преузимање чланске карте академске заједнице и улазак у зону високообразованог света. Мудро је пре доношења било какве одлуке о свему пажљиво размислити, а на нама је да вам предочимо разлоге због којих је наука којој се ваља посветити – управо биологија, најлепшa и најперспективнијa природнa наукa.
Са чарима основних наука сте се махом упознали кроз досадашње образовање. Неке од њих су вам наставници приближили, неке удаљили… али, и то је живот. Већина вас на Биолошки факултет ипак пристиже „инфицирана“ кроз претходно образовање, мада није занемарљив утицај телевизијског образовног и научно популарног програма и свакодневног опажања живог света око себе.
Једино биологија омогућава свеобухватно разумевање природе, па зашто не рећи и објашњење живота као феномена. У непрегледном изобиљу знања на Биолошком факултету можете проникнути у све тајне, од елементарних честица, до сложених екосистема.
Биологија је данас добила невероватне размере како у смислу примене и развоја каријере, тако и због свог значаја за будућност човечанства. Када савладате и научите основне принципе света у коме живимо, ви заиста имате једну велику моћ и пуно алата у рукама да мењате свет.
Биологија представља базичну науку за развој медицине, фармације, ветерине, пољопривреде, енергетике, биотехнологије и биоинформатике. Област биотехнологије доживљава невероватно брз развој. Највеће светске стартап компаније су из области биологије, која се спаја са вештачком интелигенцијом и биоинформатиком. То су ствари које мењају нашу свакодневницу, а ви као биолог можете да утичете на то.
Широка је палета избора на Биолошком факултету. Уз то, сви предмети су једносеместрални што ће рећи да нема „масивних“, огромних испита са несавладивим градивом.
Као наука од старина, а данас и више него актуелна, биологија попут живота непрестано еволуира, па се може рећи да је привилегија бити део тог корпуса. Биолошки факултет је између осталог и парадигма практичности. Вештине и знања која стекнете, рекордно брзо се практично материјализују кроз напредак на свим пољима, а и настава је у добром делу практична, самим тим и изузетно атрактивна. У то се уверило скоро 170 генерација задовољних биолога којима нису биле потребне преквалификације.
Једном биолог – увек биолог…
Већ по овери индекса схватићете да сте уписали нешто атрактивно, моћно и глобално важно.
Биолошки факултет Универзитета у Београду 2023. године обележава 170 година постојања.
Биолошки факултет је најстарија и највећа високошколска и научна установа у Србији у области биологије, молекуларне биологије, физиологије, екологије и заштите животне средине. Почетак високошколског образовања у области биологије у Србији везује се за 1838. годину, када је основан Лицеј у Крагујевцу, односно за 1853. годину када је основан Књажевско-Србски лицеј у Београду, на коме су се у оквиру Јестествословно-техничког одељенија наука, поред осталих дисциплина, изучавале и ботаника и зоологија. Прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године, универзитетска настава из биологије се најпре одвија на Техничком факултету, а од 1873. године на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета, у оквиру Ботаничког и Зоолошког завода и Физиолошког кабинета.
У том периоду оснива се Ботаничка башта, најпре на обали Дунава, а 1889. године на данашњој локацији, на имању које Краљ Милан Обреновић поклања Великој школи, под условом да се назове „Јевремовац“. Ботанички завод, данас Институт за ботанику, сели се 1898. године у Ботаничку башту, где се и данас налази.
После другог светског рата, 1947. године, Природно-математички одсек Филозофског факултета постаје самосталан Природно-математички факултет, а Ботанички завод са Ботаничком баштом, Зоолошки завод и Физиолошки завод са својим катедрама постају организационе јединице Одсека за биолошке науке. Природно-математички факултет се 1988. године трансформише у Природно-математичке факултете, тако да 1990. године Одсек за биолошке науке постаје Биолошки факултет. Најзад, 1995. године Биолошки факултет, као и други факултети у оквиру заједнице Природно-математичких факултета, постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.
Током дуге историје, великани биологије, попут Јосифа Панчића, Ивана Ђаје, Синише Станковића, Живојина Ђорђевића, Душана Каназира и многих других, били су оснивачи београдских школа препознатљивих код нас и у свету: зоолошке, ботаничке, физиолошке, еколошке, молекуларно-биолошке и других, а њихови непосредни или посредни ученици, наставници Биолошког факултета, допринели су и даље доприносе развоју биологије у нашој земљи и њеној трансформацији у перспективну мултидисциплинарну науку каква је она данас.
Биолошки факултет на овом стадијуму еволуције представља ситуацију важнију од себе. Динамика развоја на свим пољима која мање или више зависе од биологије, иницира брзе реакције. Промене назива и намене Биолошког факултета кроз историју нису само бирократско козметичке. Данас је факултет то што јесте, а преостаје још само да буде и свој на своме, што ће се постићи фузијом свих елемената у јединствену будућу зграду Биолошког факултета.
Суштински интегрисан Биолошки факултет, данас функционише на бази три основна програма, а настава и научноистраживачки рад се одвијају кроз 14 катедри груписаних у три института, 17 центара и Ботаничку башту Јевремовац која са хербаријумском научном збирком представља најлепши кабинет у Србији.
На Факултету тренутно ради 230 наставника, сарадника и истраживача и студира преко 1600 студената. Факултет је носилац великог броја домаћих и међународних научно-истраживачких, и стручно-истраживачких пројекта, на којима је ангажовано преко 200 наставника и сарадника.
На нивоу основних академских студија, Биолошки факултет нуди три атрактивна четворогодишња студијска програма: Биологија, Екологија и заштита животне средине и Молекуларна биологија и физиологија. Поред тога, Факултет организује и једногодишње мастер студије, једногодишње специјалистичке студије, као и докторске студије.
Факултет нуди савремене услове за студирање, а компетентни наставници и добро опремељене вежбаонице, лабораторије и истраживачки центри, пружају студентима не само најновија биолошка знања, већ и широко поље научноистраживачког усмеравања од самог почетка студија. Опсежна теренска настава и истраживачки радови, који се одвијају широм наше земље и земаља у окружењу, саставни су део прoграма великог броја курсева и пружају могућност студентима да се на најбољи начин и најнепосредније упознају са методама биолошких истраживања.
На Факултету постоје веома активне студентске организације које раде на побољшању студентског стандарда и услова студирања, учествују у евалуацији и реформи студијских програма и организују бројне успешне пројекте.
Биолошки факултет интензивно сарађује са низом научних институција, здравствених институција и привредних организација, омогућавајући тако својим студентима значајно истраживачко и практично искуство. Факултет је, такође, био и учесник више Темпус и Еразмус пројеката, док је велики број наставника и истраживача завршио различите курсеве за унапређивање наставних и научних компетенција.
Дипломе Биолошког факултета признате су свуда у свету, а многи наши студенти су афирмисани научници на најпознатијим универзитетима и научним центрима широм света. Тиме се Биолошки факултет посебно поноси.
Посетите сајт Биолошког факултета за више информација
Да све што је лепо не мора бити и недостижно, ма шта песимисти о томе дискутовали, пример је БИО4 кампус. Модеран простор на готово 20 хектара, архитектонски и суштински осмишљен да на једној локацији концентрише водеће људске и научне ресурсе које наша земља поседује из области биологије и сродних јој научних области.
Почетак изградње је планиран у другој половини 2023. године, а усељење институција се очекује две године касније (2025). Најзад – Дом! Дисперзија остаје само у домену научно-истраживачког рада, како би и требало да буде.
БИО4 кампус је тако назван, превасходно због четири доминантне истраживачке области: биомедицина (природне науке у служби клиничке праксе), биотехнологија (креирање нових процеса на живим системима), биоинформатика (коришћење информационих технологија и математичких модела у анализи и интерпретацији биолошких података) и биодиверзитет (разноврсност свих живих бића на планети). Из едукативно научне визуре посматрано, овај капитални пројекат ће под својим окриљем имати три факултета и осам научних института (комплетно или делимично заступљених). Интегративни и важни сегменти БИО4 кампуса, за који су интересовање већ показале многе институције и организације привредног карактера, на практичан и сликовит начин, употпуниће овај пројекат.
Биолошки факултет се може сматрати најмањим заједничким садржаоцем будућих непребројивих активности на територији БИО4, идеалног екосистема за иновације. Једноставно, будућност Биолошког факултета је неодвојива од овог пројекта.
Важан део Биолошког факултета који неће напуштати своју позицију, већ ће се само проширити кроз БИО4 кампус, је Ботаничка башта Јевремовац. Нова зграда Института за ботанику, лоцирана унутар Јевремовца, требало би да постане реалност у још ближој будућности. Чак и паушалном опсервацијом свега што се припрема лагано се стиже до закључка да ова земља планира поприлична средства да уложи у биолошке науке. Самим тим, логично је да се и перспективе мултиплицирају, на свим нивоима.
Што се тиче будућности саме науке, поготово када је у питању биологија, готово сазидана на емпирији, она у поприличној мери зависи од различитих врста улагања. Пошто је биоекономија, уз развој вештачке интелигенције препозната као реалан мотор прогреса, логично је да ће до тих улагања доћи. БИО4 кампус је очигледан пример. Таленат и визија научних радника, када им се обезбеде услови, учиниће ионако огромно поље биологије још пространијим. Једино што је у будућности потпуно ван свих дилема је чињеница да ће занимање дипломирани биолог (еколог, молекуларни биолог) бити све цењеније и траженије. Из дана у дан…
Посетите сајт БИО4 Кампуса за више информација
Да парафразирамо Јосифа Панчића, српску научну громаду… Готово је немогуће учити о ботаници, без директног контакта са природом. Стога је београдским студентима, превасходно биолозима, али зашто не и свим осталим, Ботаничка башта Јевремовац, више него значајна. Ботаничка башта је најлепша учионица у земљи, парк, институт за себе, живи музеј, полигон биолозима за едукацију других, место културних дешавања, репрезентативни рекламни простор природе и још толико тога.
За први простор Ботаничке баште на Дорћолу (данашњи Конак Кнегиње Љубице), Панчић је уложио сав свој интегритет и кредибилитет да га „извојује“. Само визионари и пионири у нечему, схватају тај ход по пакленим плочицама инсталирања новитета, ма колико, као у овом случају, то било очигледно добро.
Башта се сели на данашњу, атрактивну локацију која се налази у ширем језгру центра Београда. Тешко је рећи да је неко у том тренутку (Београд ни близу ове величине) могао антиципирати оволику експанзију града, те да ће положај Јевремовца бити тако атрактиван, важан и репрезентативан као данас. Поклону у зубе не гледају ни стоматолози, а камоли Биолошки факултет. Парцела је добијена као дар Краља Милана, уз обавезу да се називом ода пошта његовом деди Јеврему Обреновићу, што је и учињено. Ко год да се сутра појави као спонзор, неће моћи да промени име ове градске лепотице.
Можда апсурдно звучи али урбане средине се у последње време могу сматрати и стаништима за део животињског света. Када се каже – Ботаничка башта, сасвим логично је помислити да улазите у биљну монархију. Међутим, Јевремовац, иако превасходно ботанички кабинет, поседује и богат животињски свет, који некада не улази у категорију „голо око“. Е сад, ако постоји животињски, какав је тек биљни свет у Ботаничкој башти? Са свих меридијана, пажен, мажен и чуван од стране запослених, уз велику помоћ студената Биолошког – волонтера, свакако и професора, затим научних радника који своје пројекте реализују у Башти, напросто фасцинира. Јапански врт са естетске стране има посебно место. Народ Јапана вековима и вековима уназад негује баште на специфичан, сада већ препознатљив начин. Део тог духа су пренели у Јевремовац, па данас имамо привилегију да уживамо у тој оази Далеког Истока. Имамо на кога да се угледамо, пошто у Јапану готово сваки парк изгледа као ботаничка башта. Било би лепо да је и код нас тако. За ту мисију су нам потребне младе, свесне и образоване снаге студената Биолошког факултета.
Набројати шта се све од биљака налази у Јевремовцу је немогућа мисија. Нити има простора, нити потребе… Обичним људима биљке не говоре, а да говоре само би потврдиле свој привилеговани статус. Биолозима биљке говоре, па када нека упадне у ситуацију која је на неки начин угрози (болести и слично), делује се правовремено и прецизно. У Ботаничкој башти се на биљке делује и терапеутски, па стога Јевремовац можемо назвати и неким обликом урбане бање за њих.
Ботаничка башта Јевремовац је бања за биљке, терапија за очи и плућа људима, али и урбана оаза за неке животињске врсте.
